Основни оптички принцип иза ефекта дифузије светлости ЛЕД абажура је да када светлост прође кроз дифузиони слој направљен од супстрата као што су ПЦ/ПММА/ПС, наиђе на медијум (честице које дифузују) са различитим индексом преламања, што резултира више-угловима и више-смеравањима, и на тај начин трансформише светлост у једнообразну површину која се рефлектује у извор светлости. извор. Његова оптичка основа прати законе рефлексије (упадни угао је једнак углу рефлексије) и преламања (однос синуса упадног угла и синуса преламајућег угла је константа).
Развој ЛЕД абажура уско је повезан са напретком материјала. У раним фазама развоја ЛЕД осветљења, коришћено је стакло, али је било крхко и имало је слабу дифузију светлости. Касније је коришћена провидна смола, која је, иако је имала високу пропусност, имала незадовољавајуће ефекте расејања и прикривања извора светлости. Смола за беле плоче имала је проблем претерано ниске пропусности. На крају, композитни материјали са специфичним функцијама дифузије светлости постали су мејнстрим, балансирајући захтеве високе пропусности и доброг прикривања извора светлости.
